Ќе дојде смртта и ќе ги има твоите очи Ќе дојде смртта и ќе ги има твоите очи - оваа смрт што постојано е крај нас, од утро до вечер, оваа бессона смрт, глува, како древно чувство на вина, или како банален порок. Твоите очи ќе бидат само залуден збор, премолчан крик, тишина. Така ги гледаш секое утро додека помислуваш на себеси пред огледалото. О, надеж драга, единствено тој ден ќе дознаеме и ние дека ти си сиот живот, и дека не си ништо. За секого смртта има по еден поглед. Ќе дојде смртта и ќе ги има твоите очи. Тоа ќе личи на прекинување порок, ќе личи на повторна средба со еден мртов лик во огледалото, на наслушнување на затворени усни. Ќе се симнеме во метежот неми. | Verrà la morte e avrà i tuoi occhi Verrà la morte e avrà i tuoi occhi - questa morte che ci accompagna dal mattino alla sera, insonne, sorda, come un vecchio rimorso o un vizio assurdo. I tuoi occhi saranno una vana parola, un grido taciuto, un silenzio. Così li vedi ogni mattina quando su te sola ti pieghi nello specchio. O cara speranza, quel giorno sapremo anche noi che sei la vita e sei il nulla. Per tutti la morte ha uno sguardo. Verrà la morte e avrà i tuoi occhi. Sarà come smettere un vizio, come vedere nello specchio riemergere un viso morto, come ascoltare un labbro chiuso. Scenderemo nel gorgo muti. |
Чезаре Павезе (Cesare Pavese, 1908 - 1950) на почетокот од својата книжевна кариера се бавел со поезија, а подоцна претежно со проза. Ја следел англо-американската книжевност (дипломирал со теза за Волт Витман) и интензивно преведувал англо-американски автори (Јојс, Мелвил, Дикенс, Дефо и други). Павезе бил антифашист, и тоа го чинело три неколку месеци затвор и една година прогон во Калабрија. Неговата проза се поврзува со неореализмот, а поезијата, иако богата со лирика, третира социјални теми (особено на почетокот).
Животот на Павезе бил обележан од длабоко чувство на осаменост и празнина, кои се засилувале по секоја неуспешна љубовна врска. На 27 август 1950, во хотелот „Рома“ во Торино, зел преголема доза апчиња за спиење. Крај неговото тело, крај останатите хартии, бил пронајден и ракописот на „Ќе дојде смртта и ќе ги има твоите очи“, збирка од десет песни која, како и романот „Месечината и огништата“, била посветена на последната негова љубов, Констанс Даулинг.
Животот на Павезе бил обележан од длабоко чувство на осаменост и празнина, кои се засилувале по секоја неуспешна љубовна врска. На 27 август 1950, во хотелот „Рома“ во Торино, зел преголема доза апчиња за спиење. Крај неговото тело, крај останатите хартии, бил пронајден и ракописот на „Ќе дојде смртта и ќе ги има твоите очи“, збирка од десет песни која, како и романот „Месечината и огништата“, била посветена на последната негова љубов, Констанс Даулинг.