Се симнав, подавајќи ти рака... Се симнав, подавајќи ти рака, по најмалку милион скалила а сега кога те нема празно е под секој чекор. Ете толку беше кратко нашето долго патување. Моево сè уште трае, но не ми требаат веќе ни возовите, ни резервациите, не ми требаат тие замки, таа беда. Реалноста не е ова што се гледа. Се симнав по милиони скалила подавајќи ти рака не затоа што со четири очи можеби се гледа повеќе. Со тебе се симнував затоа што знаев дека кај нас двајцата единствените вистински зеници, иако така болежливи, беа твоите. | Ho sceso, dandoti il braccio... Ho sceso, dandoti il braccio, almeno un milione di scale e ora che non ci sei è il vuoto ad ogni gradino. Anche così è stato breve il nostro lungo viaggio. Il mio dura tuttora, né più mi occorrono le coincidenze, le prenotazioni, le trappole, gli scorni di chi crede che la realtà sia quella che si vede. Ho sceso milioni di scale dandoti il braccio non già perché con quattr'occhi forse si vede di più. Con te le ho scese perché sapevo che di noi due le sole vere pupille, sebbene tanto offuscate, erano le tue. |
„Се симнав, подавајќи ти рака...“ е песна од „Сатура“, збирка поезија од втората творечка фаза на поетот. Втората половина од оваа збирка е посветена на критика на масовната култура, додекаа првата е посветена на споменот на доживотната сопатничка на Еуџенио Монтале, Друзила Танци. Друзила Танци, која со Монтале се познавала триесет и шест години, била пријателка и предан изучувач на Итало Звево, а била нарекувана „мува“ поради впечатливата дебелина на стаклата од очилата кои ги носела.