Автопортрет „Немам од кој да се пожалам освен од себеси“ Петрарка Избраздено имам чело, очи вдлабнати и живи, Кадрава коса, испиени образи, дрска брада, Беспрекорни заби, усни испакнати и диви, Сведната глава, убав врат, широки гради; Дамари прави; едноставен и отмен стил; Отсечни чекори, мисли, зборови, дела; Трезвен, хуман, верен, дарежлив, мил; Душман за светот, тој за мене џелат: Понекогаш со јазик, често и со рака силен; Брз, настојчив, немирен, избувлив за хир, Вечно задуман, а најчесто сам и тажен: Богат пороци и доблести, за мене мил е Разумот, но итам кај што срцето ќе каже: Само смртта ќе ми донесе слава и мир. | Il proprio ritratto "Chi altri che me non ho di cui mi lagne" Petrarca Solcata ho fronte, occhi incavati intenti, Crin fulvo, emunte guance, ardito aspetto, Labbro tumido acceso, e tersi denti, Capo chino, bel collo, e largo petto; Giuste membra; vestir semplice eletto; Ratti i passi, i pensier, gli atti, gli accenti; Sobrio, umano, leal, prodigo, schietto; Avverso al mondo, avversi a me gli eventi: Talor di lingua, e spesso di man prode; Mesto i più giorni e solo, ognor pensoso, Pronto, iracondo, inquïeto, tenace: Di vizj ricco e di virtù, do lode Alla ragion, ma corro ove al cor piace: Morte sol mi darà fama e riposo. |
Уго Фосколо (1778-1827) се родил на Закинтос, но уште во рано детство бил принуден да го напушти домот - семејството најпрво се преселило во Сплит, а по смртта на таткото (доктор), во Венеција. Фосколо уште од рано детство се одликувал со бурен темперамент, а прераното напуштање на домот и преселбите само го засилиле чувството на немир и прогон кои го следеле во текот на животот.
Со своето творештво, Фосколо е најистакнатиот претставник на неокласицизмот, а со животот е вистинска икона на романтизмот: бил политички активен, а имал и многу малку успешни љубови (првото сериозно љубовно искуство го имал на 17-годишна возраст со двојно постарата Изабела Теодоки Албрици, книжевничка и домаќинка на еден од книжевните салони во Венеција од тоа време.
Најфини творби на Фосколо се дванаесетте сонети, посветени, меѓу останатите, на братот Џовани, и на Закинтос.
Постојано се селел низ Италија, Франција и Швајцарија, за најпосле да пребегне во Англија, каде и починува. Присуството на ќерката Лондон му ги олеснува долговите, бедата и болеста од крајот.
Со своето творештво, Фосколо е најистакнатиот претставник на неокласицизмот, а со животот е вистинска икона на романтизмот: бил политички активен, а имал и многу малку успешни љубови (првото сериозно љубовно искуство го имал на 17-годишна возраст со двојно постарата Изабела Теодоки Албрици, книжевничка и домаќинка на еден од книжевните салони во Венеција од тоа време.
Најфини творби на Фосколо се дванаесетте сонети, посветени, меѓу останатите, на братот Џовани, и на Закинтос.
Постојано се селел низ Италија, Франција и Швајцарија, за најпосле да пребегне во Англија, каде и починува. Присуството на ќерката Лондон му ги олеснува долговите, бедата и болеста од крајот.