Riposino Giornata d’autunno, luminosa e serena. Di far passeggiata uno si sente in vena. Beltà, tu mi stanchi oramai. Supero tutto quel che fervori promette. Cerco un luogo dove si può star in quiete. Beltà, tu mi stanchi oramai. La calma è savia, la passione è barbina. Mi siederò nel parco su una panchina. Beltà, tu mi stanchi oramai. E starò a lungo, con la sigaretta in mano, lì. La sera che viene l’aspetterò così. Beltà, tu mi stanchi oramai. | Починка Есенва е мирна, просветлена сета. Човек сака негде далеку да шета. Убавино, ти ме заморуваш веќе. Сè ќе минам кое со возбуда мами. Има такви места каде што сме сами. Убавино, ти ме заморуваш веќе. Смирноста е мудра, страсноста е глупа. Ќе седнам во паркот на некоја клупа. Убавино, ти ме заморуваш веќе. И долго ќе седам, со цигара во рака. Вечерта што иде ќе ја чекам така. Убавино, ти ме заморуваш веќе. |
La mitezza della sua natura si rispecchia nella sua opera letteraria.