Во древните знаења, каде микрокосмосот и макрокосмосот се огледуваат преку складностите меѓу псохологијата и астрологијата, помеѓу сите нарави, темпераменти, планети и соѕвездија, статусот на Меркур е најнеопределен и најнепостојан. Но, според најраширеното мислење, темпераментот под влијание на Меркур, со дарба за пазар, трговија и практичност, е спротивставен на темпераментот под влијание на Сатурн – меланхоличен, задуман, самотен. Од древни времиња се смета дека сатурновиот нарав е типичен за уметниците, за поетите, за мислителите, а и мене ми се чини дека ваквата определба одговара на вистината. Секако дека книжевноста никогаш не ќе постоела ако еден дел од луѓето не бил склон кон впечатлива интровертност, кон незадоволство од светот како таков, кон губење осет за часовите и деновите гледајќи втренчено во неподвижноста на немите зборови. Секако, и мојот карактер одговара на традиционалните карактеристики на категоријата на којашто ѝ припаѓам: и јас отсекогаш сум бил сатурнист, независно од секоја маска којашто сум се трудел да ја носам. Мојата преданост на Меркур е веројатно обичен стремеж, на проста желба за промена: јас сум сатурнист што сонува да биде меркурец, и се она што го пишувам е под жигот на тие два порива. | Nella sapienza antica in cui microcosmo e macrocosmo si specchiano nelle corrispondenze tra psicologia e astrologia, tra umori, temperamenti, pianeti, costellazioni, lo statuto di Mercurio è il più indefinibito e oscillante. Ma secondo l’opinione più diffusa, il temperamento influenzato da Mercurio, portato agli scambi e ai commerci e alla destrezza, si contrappone al temperamento influenzato da Saturno, melanconico, contemplativo, solitario. Dall’antichità si ritiene che il temperamento saturnino sia proprio degli artisti, dei poeti, dei cogitatori, e mi pare che questa caratterizzazione risponda al vero. Certo la letteratura non sarebbe mai esistita se una parte degli esseri umani non fosse stata incline a una forte introversione, a una scontentezza per il mondo com’è, a un dimenticarsi delle ore e dei giorni fissando lo sguardo sull’immobilità delle parole mute. Certo il mio carattere corrisponde alle caratteristiche tradizionali della categoria a cui appartengo: sono sempre stato anch’io un saturnino, qualsiasi maschera diversa abbia cercato d’indossare. Il mio culto di Mercurio corrisponde forse solo a un’aspirazione, a un voler essere: sono un saturnino che sogna di essere mercuriale, e tutto ciò che scrivo risente di queste due spinte. |
„Американски предавања“ е дело сочинето од предавањата кои Итало Калвино требало да ги одржи на универзитетот Харвард, непосредно пред својата ненадејна смрт. Во оваа книга, сочинета од пет од шесте предвидени предавања (последното предавање авторот планирал да го напише во С.А.Д), исклучително искусниот автор, користејќи се со бројни референци од севкупната книжевна историја, ги претставува своите „предлози за следниот милениум“, односно главните одлики што треба да ги поседуваат книжевните творби: леснина, брзина, прецизност, видливост, повеќекратност (и кохерентност). Предавањата се напишани пред повеќе од дваесет и пет години, но примената на нивната порака е безвремена.
На македонски јазик, книгата е објавена од Темплум во 2006, во превод на проф. Љиљана Узуновиќ.
На македонски јазик, книгата е објавена од Темплум во 2006, во превод на проф. Љиљана Узуновиќ.