Каранфил-уста Каранфил-уста ја викаа сите, само за љубов, само за љубов, Каранфил-уста ја викаа сите, само за љубов денот ѝ беше битен. Тукушто се симна во Сан Иларио, почна низ село насмевки да сее, и кој ја погледна, веднаш сфати дека калуѓерка сигурно не е. Некои само од досада љубов водат, на други занает им е да не велат не, Каранфил-уста ни едно ни друго, таа од страст правеше сè. Но страста често води кон тоа да се дојде до ќеф по секоја цена без да се провери дали бендисаниот е со слободно срце или има жена. Така, ден за ден, Каранфил-уста со насмевката своја и погледот меден го собра гневот на сите кучкици чијашто коска под себе ја зеде. Но селанките по природа се такви, немаат баш талент за иницијатива, затоа долго време како противмерка немаа ништо освен лутина дива. Се знае дека човек добар совет дава за да се почувствува како Исус страден, се знае дека човек добар совет дава штом веќе не може лош пример да даде. Така, една грбава стара мома ни мажи на ум, ни деца дома, си припиша право на подвиг важен – на жените совет да им каже. Ги погледна дрско прелажаните в очи и процеди зборови што влеваа почит: „кривично дело е крадењето на страста - рече - ова треба да го реши власта“. И овие оттрчаа брзо-брзо кај кметот и рекоа без многу да парафразираат: „гнасата ептен претера со муштерии ко на воденица кај неа се збираат“. И ете веднаш четворица жандарми идат, со пушките в раце, со пушките в раце, и ете веднаш четворица жандарми идат, со пушките в раце, што има да видат. Цајканите, како што знаеме сите не се особено чувствителен сој но кога Каранфил-уста до возот ја испраќаа, како да се збогуваа со животот свој... На станицата набрзо се насобра народ од кметот до оние од бога заборавените, на станицата набрзо се насобра народ со шапките в раце и со очи вкрвавени, да се поздрават со онаа што на кратко без ни еднаш да побара да ѝ се плати да се поздрават со онаа што на кратко во селото нивно љубовта ја врати. А врз еден жолт картон со црно некој напишал за очи да боде: „Збогум и среќно, Каранфил-уста, со тебе и пролетта наша си оди...“ Но, јасно е дека вестите лесни немаат потреба од никаков весник: од усти излетуваат како од лакот стрела и брзо се шират низ градови, села. Така, во следното село, на станицата уште поголема беше турканицата: некој праќа бакнеж, некој фрла цвеќе а некој ете и си закажал веќе. Дури и попот, кој иако се женил, па претпочита масло, крпа, или пара, и минливата убавина знае да ја цени, па за богослужбата пред себе ја бара. Со Дева Марија зад себе, на иконата, а пред себе Каранфил-уста, насмеана сета проповеда тој, сред екотот на ѕвоната за љубовта профана, и за љубовта света. | Bocca di rosa La chiamavano bocca di rosa metteva l'amore, metteva l'amore, la chiamavano bocca di rosa metteva l'amore sopra ogni cosa. Appena scese alla stazione nel paesino di Sant'Ilario tutti si accorsero con uno sguardo che non si trattava di un missionario. C'è chi l'amore lo fa per noia chi se lo sceglie per professione bocca di rosa né l'uno né l'altro lei lo faceva per passione. Ma la passione spesso conduce a soddisfare le proprie voglie senza indagare se il concupito ha il cuore libero oppure ha moglie. E fu così che da un giorno all'altro bocca di rosa si tirò addosso l'ira funesta delle cagnette a cui aveva sottratto l'osso. Ma le comari di un paesino non brillano certo in iniziativa le contromisure fino a quel punto si limitavano all'invettiva... Si sa che la gente dà buoni consigli sentendosi come Gesù nel tempio, si sa che la gente dà buoni consigli se non può più dare cattivo esempio. Così una vecchia mai stata moglie senza mai figli, senza più voglie, si prese la briga e di certo il gusto di dare a tutte il consiglio giusto. E rivolgendosi alle cornute le apostrofò con parole argute: "il furto d'amore sarà punito- disse - dall'ordine costituito". E quelle andarono dal commissario e dissero senza parafrasare: "quella schifosa ha già troppi clienti più di un consorzio alimentare". E arrivarono quattro gendarmi con i pennacchi con i pennacchi e arrivarono quattro gendarmi con i pennacchi e con le armi. Il cuore tenero non è una dote di cui sian colmi i carabinieri ma quella volta a prendere il treno l'accompagnarono malvolentieri... Alla stazione c'erano tutti dal commissario al sagrestano alla stazione c'erano tutti con gli occhi rossi e il cappello in mano, a salutare chi per un poco senza pretese, senza pretese, a salutare chi per un poco portò l'amore nel paese. C'era un cartello giallo con una scritta nera diceva "Addio bocca di rosa con te se ne parte la primavera..." Ma una notizia un po' originale non ha bisogno di alcun giornale come una freccia dall'arco scocca vola veloce di bocca in bocca. E alla stazione successiva molta più gente di quando partiva chi mandò un bacio, chi gettò un fiore chi si prenota per due ore. Persino il parroco che non disprezza fra un miserere e un'estrema unzione il bene effimero della bellezza la vuole accanto in processione. E con la Vergine in prima fila e bocca di rosa poco lontano si porta a spasso per il paese l'amore sacro e l'amor profano. |
На прашањето „Која песна нејмногу личи на тебе?“ (“Qual’è la canzone che più ti assomiglia?), Фабрицио одговара: “Bocca di rosa”. На друго место, Фабер има запишано: „Каранфил-уста ја смета љубовта за мисија, во смисла, ако ѝ се допаѓа некој, таа не се мисли многу. За мажите, таа е нешто како ангел пратен од небото, дар од Бога. Песната е евангелистичка метафора: Каранфил-уста не е проститутка, воопшто, таа е жена која подарува љубов заради љубов.“
"Bocca di rosa" - мурал на Алесандро Морино (http://www.alessandromorino.net)