Принсеса Јас сум таа овца јас сум таа крава што со животните сака да си игра жената сум со отворена кошула и малечки цициња за шмукање. Под трепките на овие дрва во кјароскурото кај што сум роден зашто хоризонтот пред небото беше погледот на мајка ми: „зашто Фернандињо е како ќерка која во кревет ми носи кафе и тапиока, а за да го потсетува дека е роден машко тука ќе е инстинктот, тука ќе е животот“ додека јас, пред големото огледало си ги ставам прстите пред очи и си замислувам меѓу нозете – малечко пиче. Низ сонливоста во комбето го напуштам селското детство трчам по магијата на желбите одам да ја поправам судбината. Во кујната на мотелот мешам соништа и хормони пред зори ќе се случи чудо ќе се случат прекрасни гради зашто Фернанда е вистинска девојка како девојка што сака да води љубов но Фернандињо се опира и повраќа и се исукува од болка затоа скалпел за гради и колкови во вртоглавица од анестезија сè дур телото не ми заличи на крајбрежјето од Баиа. ... Нежна насмевка како лист од папрат низ прстите ја чешлам неговата коса додека колите ги вртат светлата кон сцената на мојот живот каде низ метеж од похот на моите бедра едно машко се чипчи во моето месо на моите усни еден маж се лизга, друг се предава зашто Фернандињо ми умре во утробата Фернанда е кукла од свила и тоа се жарчиња од една иста ѕвезда што црцорат од светлина по име Принсеса на еден адвокат од Милано сега Принсеса му го подарува срцето и безброј грешни прошетки во сенката на еден балкон: o matu (селото) o cèu (небото) a senda (патчето) a escola (училиштето) a igreja (црквата) a desonra (срамот) a saia (сукњата) o esmalte (лакот) o espelho (огледалото) o baton (карминот) o medo (стравот) a rua (улицата) a bombadeira (моделарката) a vertigem (вртоглавица) o encanto (маѓепсаноста) a magia (магијата) os carros (колите) a policia (полицијата) a canseira (уморот) o brio (достоинството) o noivo (момчето) o capanga (силеџијата) o fidalgo (господинот) o porcalhao (бедникот) o azar (малерот) a bebedeira (пијанката) as pancadas (боксовите) os carinhos (нежностите) a falta (неуспехот) o nojo (мачнината) a formusura (убавината) viver (живот) | Princesa Sono la pecora sono la vacca che agli animali si vuol giocare sono la femmina camicia aperta piccole tette da succhiare. Sotto le ciglia di questi alberi nel chiaroscuro dove son nato che l'orizzonte prima del cielo ero lo sguardo di mia madre: "che Fernandino è come una figlia mi porta a letto caffè e tapioca e a ricordargli che è nato maschio sarà l'istinto sarà la vita" e io davanti allo specchio grande mi paro gli occhi con le dita a immaginarmi tra le gambe una minuscola fica. Nel dormiveglia della corriera lascio l'infanzia contadina corro all'incanto dei desideri vado a correggere la fortuna. Nella cucina della pensione mescolo i sogni con gli ormoni ad albeggiare sarà magia saranno seni miracolosi perché Fernanda è proprio una figlia come una figlia vuol far l'amore ma Fernandino resiste e vomita e si contorce dal dolore e allora il bisturi per seni e fianchi in una vertigine di anestesia finché il mio corpo mi rassomigli sul lungomare di Bahia ... Sorriso tenero di verdefoglia dai suoi capelli sfilo le dita quando le macchine puntano i fari sul palcoscenico della mia vita dove tra ingorghi di desideri alle mie natiche un maschio s'appende nella mia carne tra le mie labbra un uomo scivola l'altro si arrende che Fernandino mi è morto in grembo Fernanda è una bambola di seta sono le braci di un'unica stella che squilla di luce di nome Princesa a un avvocato di Milano ora Princesa regala il cuore e un passeggiare recidivo nella penombra di un balcone o matu (la campagna) o cèu (il cielo) a senda (il sentiero) a escola (la scuola) a igreja (la chiesa) a desonra (la vergogna) a saia (la gonna) o esmalte (lo smalto) o espelho (lo specchio) o baton (il rossetto) o medo (la paura) a rua (la strada) a bombadeira (la modellatrice) a vertigem (la vertigine) o encanto (l'incantesimo) a magia (la magia) os carros (le macchine) a policia (la polizia) a canseira (la stanchezza) o brio (la dignità) o noivo (il fidanzato) o capanga (lo sgherro) o fidalgo (il gransignore) o porcalhao (lo sporcaccione) o azar (la sfortuna) a bebedeira (la sbronza) as pancadas (le botte) os carinhos (le carezze) a falta (il fallimento) o nojo (lo schifo) a formusura (la bellezza) viver (vivere) |
Во една пригода, де Андре има изјавено: „...некои луѓе се раѓаат, по чудни случаи на судбината, во извесна мера, би можеле да се наречат дури и како „шеги на природата“: една личност се раѓа како машко, а чувствата, и, би рекол, духовноста, му се целосно женски. Но, во изводот на ова лице пишува дека е машко, и оттука поаѓа цела една лавина од тешкотии, грижи, чувства на вина... болка, со еден збор. Таков е случајот со Принсеса и со многуте принсеси што живеат меѓу нас.“
На друго место, пак, Фабрицио има забележано: „Принсеса ја извлеков од една сјајна новела од Маурицио Јанели и Фернанда Фариас. Се работи за биографија: преглед на главните епизоди од животот на протагонистката, список на радости и несреќи на кои наидува на различните етапи од своите метаморфози. Како дете, сфаќа дека се однесува како женско, потоа, како дедооформена жена, ита кон остварување на желбата, пробувајќи - најпрво со хемиски средства, а подоцна и низ вртоглавица од анестезија и хирургија - да наликува на себеси, да го услиши силниот копнеж да биде женско. За да се издржува, ја работи најстарата професија на светот, сè додека, по желба на судбината, не се измени уште еднаш, за последен пат, во официјална љубовница на еден адвокат. Ова е последната метаморфоза. Музиката, благодарение пред сè на Ивано Фосати, ја придружува оваа еволуција минувајќи од повисоки кон пониски тоналитети, потенцирајќи ја, низ френетичната врева на чембалите, илузијата на среќата, сè до конечното навраќање на детството во Бразил.“
На друго место, пак, Фабрицио има забележано: „Принсеса ја извлеков од една сјајна новела од Маурицио Јанели и Фернанда Фариас. Се работи за биографија: преглед на главните епизоди од животот на протагонистката, список на радости и несреќи на кои наидува на различните етапи од своите метаморфози. Како дете, сфаќа дека се однесува како женско, потоа, како дедооформена жена, ита кон остварување на желбата, пробувајќи - најпрво со хемиски средства, а подоцна и низ вртоглавица од анестезија и хирургија - да наликува на себеси, да го услиши силниот копнеж да биде женско. За да се издржува, ја работи најстарата професија на светот, сè додека, по желба на судбината, не се измени уште еднаш, за последен пат, во официјална љубовница на еден адвокат. Ова е последната метаморфоза. Музиката, благодарение пред сè на Ивано Фосати, ја придружува оваа еволуција минувајќи од повисоки кон пониски тоналитети, потенцирајќи ја, низ френетичната врева на чембалите, илузијата на среќата, сè до конечното навраќање на детството во Бразил.“